Neka deca u Muziku nade dođu zbog muzike i želje da nauče da sviraju. Dom neka, tek kada pronađu svoje mesto u orkestru ili ansamblu, po prvi put shvate šta znači biti deo tima.
Za Eljhara je upravo to bio početak jednog novog puta.
„Kada sam bio mali hteo sam da se bavim sportom, ali nikada nisam pripadao nekom timu, jer smo se često selili. Svoj tim sam pronašao u Muzici nade i to je promenilo moju životnu putanju.“
U Muzici nade Eljhar nije pronašao samo mesto na kojem će učiti da svira, što mi je zaista odlično išlo, već i grupu kojoj pripada, ljude sa kojima deli zajednički cilj i prostor u kojem može da se izrazi na način koji mu je prirodan.
Uloga vođe ansambla donela je sa sobom i nešto mnogo važnije od pozicije u ekipi – odgovornost prema drugima. Kroz zajedničko muziciranje Eljhar je učio da tim ne čine samo ljudi koji rade zajedno, već ljudi koji umeju da čuju jedni druge, prepoznaju svoje različitosti i pronađu zajednički ritam.
„Nije jednostavno biti lider, treba proceniti pozitivne strane svakog saigrača, pronaći i održavati zajednički ritam. Pobednički tim se ne sastavlja, on se gradi.“
Liderstvo se uči kroz zajednički ritam
Upravo u tome vidimo jednu od najvećih vrednosti muzičkog obrazovanja koje gradimo u Muzici nade. Ansambl je mesto gde se, uz muziku, uče saradnja, odgovornost, komunikacija, istrajnost i poverenje. Svako ima svoju ulogu, ali niko ne može sam da napravi dobar tim. Eljhar je kroz svoj tim počeo da gradi i sopstveno razumevanje liderstva:
„Biti dobar lider za mene znači pre svega biti dobar prijatelj, ali i neko ko ume da povuče, da nađe rešenje kada zagusti i dobro podnosi poraz.“
Za njega lider nije onaj koji uvek mora da bude najbolji. Lider je onaj koji ume da ostane uz druge i onda kada je teško, koji zna kada treba da povuče i koji ne odustaje kada se pojavi prepreka.
„To znači da si ti taj koji prvi ustaje i gura druge da se ide dalje – jer jedino se uz upornost može ostvariti san.“
Kada tim postane oslonac za sopstveni put
Ono što je počelo u ansamblu vremenom je postajalo deo njegovog odnosa prema sopstvenom životu. Eljharov obrazovni put nije bio jednostavan. Zbog selidbi po različitim državama je kasnio sa obrazovanjem, ali je nastavio da uči i da radi na svom cilju. Uz trud i upornost, kao i pomoć nastavnika i volontera Muzike nade, uspeo je “preskoči” nižu muzičku školu )položivši diferencijalno sve ispite), a zatim nastavi muzičko obrazovanje tamo gde pre njega iz njegove zajednice niko nije stigao.
„Ljubav prema muzici, veliki rad i upornost dovele su me na korak bliže ostvarenju sna. Prethodne godine sam upisao sam bubnjeve na jazz odseku u SMŠ “Stanković“ u Beogradu.
Time je Eljhar postao prvi iz svoje zajednice koji je upisao srednju muzičku školu. To što je prvi nosi posebnu težinu. Kada birate put kojim niko pre vas nije išao, nemate tuđe iskustvo na koje možete da se oslonite, a ponekada ni dovoljno podrške i razumevanja okoline. Vaš izbor postaje i pitanje za druge: Da li je moguće? Da li će uspeti? Uspeh znači inspiracija da možda neko novi pokuša, dpk poraz potkrepljuje sumnju da je to bio samo nedostižan san. Zatop su pritisak i odgovornost veliki.
Zbog toga je za Elhara ovaj korak mnogo više od upisa u srednju školu. On je izabrao put koji je drugačiji od puta njegovih prijatelja i porodice. Put kojim tek treba da prođe i na kojem će morati još mnogo puta da pokaže istu onu upornost koju je učio kroz muziku. Zbog toga mu je neophodna naša podrška.
Biti prvi znači imati hrabrosti da kreneš
U takvim trenucima podrška nije samo ohrabrenje. Ona je poruka mladom čoveku da verujemo u njegov izbor čak i onda kada još ne znamo kako će izgledati njegov konačni rezultat.
U Muzici nade želimo da Eljhar zna da ne mora da bude onaj koji će dokazivati da je moguće. Želimo da zna da već ima pravo da veruje da može. Jer talenat ne bi trebalo da zavisi od toga gde si rođen, iz koje porodice dolaziš ili kakavu putanju ti je neko pre tebe zacrtao. Imaš pravo da biraš svoj put.
Uspeh treba da zavisi od talenta, rada, upornosti i prilike da svoj potencijal razviješ. Ali isto tako znamo i da je na ovom putu ključna podrška. Neko je prvi morao da veruje i da da Eljharu šansu da ovaj san ne ostane negde na nekom napuštenom košarkaškom terenu, učionici ili sceni negde kao uspomena – već da postane nova životna putanja.
Želim da sa svojim bendom obiđem svet!
Eljhar danas već razmišlja mnogo dalje od prvog koraka.
„Moj san je da sa svojim bendom kao bubnjar obiđem svet… i možda da napravimo neki bubnjarski šou na nekoj utakmici.“
To je san koji je danas možda veliki. Ali svaki veliki put počinje prvim korakom. Za Elhara, jedan od najvažnijih bio je onaj kada je pronašao svoj tim. A onda je postao njegov kapiten i shvatio da ima potencijal za više od onoga što je od njega društvo očekivalo.
Danas Eljhar pravi još jedan korak – kao prvi iz svoje zajednice koji je izabrao da postane profesionalni muzičar.
U Muzici nade kroz timski duh i liderstvo gradimo pobednike koji ne pobeđuju druge, već one koji umeju da podignu sebe, povuku druge napred i budu podrška kada je najteže, jer ponekad je potrebno samo da neko prvi poveruje da može – a onda da mu damo priliku da to i dokaže.
Daj i ti šansu snovima!
